Ljubav i neverstvo
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5 | Nivo: Učiteljski fakultet

"Postoje dva muškarca
koji uvek prelaze preko moje staze snene
jedan je onaj koga volim ja
drugi je onaj koji voli mene"
Tove Ditlevsen
Život je providan i otvoren, samo ga treba iskreno, otvorenih čula i uma posmatrati. On ne krije ništa. Tako, na primer, svi koristimo izraz "medeni mesec" za vreme neposredno nakon svadbe koje provode muškarac i žena u zajedničkom životu. Da li je to slučajna kvalifikacija? Medeni mesec je period, kao med prijatnih doživljaja u novim parnerskim odnosima. Da li prođe medeni mesec ili prođu medeni odnosi? Kuda i zašto odu? Ne verujem da se većina ljudi zamisli nad ovim pitanjem. Interesuje nas više sve drugo. I kakav je komšija kupio auto, i šta je rekla ova estradna zvezda onoj, ko je koga ubio i zašto su "naši" izgubili od "njihovih". Skoro niko da se zagleda u tamne odaje svoje intimnosti, svoje akcije i reakcije, da se upita kuda plovi "moj brod". Zašto je prošao moj medeni mesec? Da li sam ja gospodar svojih izbora ili žrtva nevidljivih neprijateljskih sila? Kada bi se često i uporno tako pitali i posvećivali pažnju odnosima koje gradimo sa svetom možda bi smo mnogo češće nailazili na zadovoljavajuće odgovore. Ali, mi kao da nemamo vremena. Srljamo iz odnosa u odnos sve u nadi da ćemo konačno naći "ono pravo", trajno zadovoljstvo i večno nepomućeni mir. Nije bitno što življenje po stilu "ožeži pa beži" ne donosi očekivane rezultate, ni ne pokušavamo da se zagledamo malo dublje u svoju motivaciju. Naporno je tako živeti. Ništa više ne troši energiju našeg bića kao što to čine pogrešna ubeđenja ili zablude. U Božjoj bašti svega ima. Čak i zablude ravnopravno cvetaju sa svim drugim vidovima života. Od nas zavisi kakve ćemo mirise i ukuse života kušati.
Šta tražimo
Svi čeznemo za ljubavlju. Ustvari, mi čeznemo da budemo nahranjeni dobronamernom pažnjom drugih ljudi, pažnjom na ovaj ili onaj način. O tome sanjamo, pevamo, pišemo romane, razgovaramo i maštamo. Ljubav, večna tema. Kad bi smo mogli ući u um svakog pojedinca i videti njegove sadržaje shvatili bi koliko je tema ljubavi rasprostranjena u njemu. Maštamo samo o onome što ne posedujemo. Zato i maštamo, jer sanjamo i smišljamo načine kako da pijemo sa izvora ljubavi. Dokle god tragamo znači da nismo ostvarili svoj cilj. Ako godinama i decenijama tragamo, zar to nije znak da smo krenuli u pogrešnom smeru? Umesto da smo sve bliži objektu svojih želja, kako nam ne padne na pamet da se zapitamo, udaljavamo li se sve više od onog što želimo? Na tom pogrešnom putu postoji jedan uporni saobraćajni znak koji nas stalno opominje da ne idemo u željenom pravcu. On se zove neverstvo. Ljubav je put, a neverstvo saobraćajni znak pored tog puta. Međutim, mi neversto ne doživljavamo kao znak upozorenja već kao nadu da ćemo u krilu neke druge žene ili muškarca naći ono što nismo zadovoljili u prethodnom odnosu. Kada kažemo "nada" svi osetimo priliv sveže, kreativne energije. To je energija nade koja daje vitalnost ljudima u borbi sa porazom, neuspehom, starošću i smrti. Može se sa njom živeti, kao što većina i radi. Ali, nada je u životu kao zavodljiva pesma morskih sirena koja je navodila grčke mitske junake u smrt. Rađa milinu u duši i kao kakav mamac vodi u propast. Nas naša nada, da će nam biti bolje u novom odnosu podstiče na beskrajno traganje.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]